- ﷽
1On se namrštio i okrenuo
2zato što je slijepac njemu prišao.
3A šta ti znaš – možda on želi da se očisti,
4ili pouči pa da mu pouka bude od koristi.
5Onoga koji je bogat,
6ti njega savjetuješ,
7a ti nisi kriv ako on neće da vjeruje;
8a onoga koji ti žureći prilazi
9i strah osjeća,
10ti se na njega ne osvrćeš.
11Ne čini tako! Oni su pouka –
12pa ko hoće, poučiće se –
13na listovima su cijenjenim
14uzvišenim, čistim,
15u rukama pisārā
16časnih, čestitih.
17Proklet neka je čovjek! Koliko je on samo nezahvalan!
18Od čega ga On stvara?
19Od kapi sjemena ga stvori i za ono što je dobro za njega pripremi,
20i Pravi put mu dostupnim učini,
21zatim mu život oduzme i učini da bude sahranjen,
22i poslije će ga, kada On bude htio, oživiti.
23Uistinu! On još nije ispunio ono što mu je On naredio!
24Neka čovjek pogleda u hranu svoju;
25Mi obilno kišu prolivamo,
26zatim zemlju pukotinama rasijecamo
27i činimo da iz nje žito izrasta
28i grožđe i povrće,
29i masline i palme,
30i bašče guste,
31i voće i pića,
32na uživanje vama i stoci vašoj.
33A kada dođe glas zaglušujući –
34na Dan kada će čovjek od brata svoga pobjeći
35i od majke svoje i od oca svoga
36i od drúge svoje i od sinova svojih –
37toga Dana će se svaki čovjek samo o sebi brinuti –
38neka lica biće toga Dana blistava,
39nasmijana, radosna,
40a na nekim licima toga Dana biće prašina,
41tama će ih prekrivati,
42to će nevjernici – razvratnici biti.
