1 On se namrštio i okrenuo

2 zato što je slijepac njemu prišao.

3 A šta ti znaš – možda on želi da se očisti,

4 ili pouči pa da mu pouka bude od koristi.

5 Onoga koji je bogat,

6 ti njega savjetuješ,

7 a ti nisi kriv ako on neće da vjeruje;

8 a onoga koji ti žureći prilazi

9 i strah osjeća,

10 ti se na njega ne osvrćeš.

11 Ne čini tako! Oni su pouka –

12 pa ko hoće, poučiće se –

13 na listovima su cijenjenim

14 uzvišenim, čistim,

15 u rukama pisārā

16 časnih, čestitih.

17 Proklet neka je čovjek! Koliko je on samo nezahvalan!

18 Od čega ga On stvara?

19 Od kapi sjemena ga stvori i za ono što je dobro za njega pripremi,

20 i Pravi put mu dostupnim učini,

21 zatim mu život oduzme i učini da bude sahranjen,

22 i poslije će ga, kada On bude htio, oživiti.

23 Uistinu! On još nije ispunio ono što mu je On naredio!

24 Neka čovjek pogleda u hranu svoju;

25 Mi obilno kišu prolivamo,

26 zatim zemlju pukotinama rasijecamo

27 i činimo da iz nje žito izrasta

28 i grožđe i povrće,

29 i masline i palme,

30 i bašče guste,

31 i voće i pića,

32 na uživanje vama i stoci vašoj.

33 A kada dođe glas zaglušujući –

34 na Dan kada će čovjek od brata svoga pobjeći

35 i od majke svoje i od oca svoga

36 i od drúge svoje i od sinova svojih –

37 toga Dana će se svaki čovjek samo o sebi brinuti –

38 neka lica biće toga Dana blistava,

39 nasmijana, radosna,

40 a na nekim licima toga Dana biće prašina,

41 tama će ih prekrivati,

42 to će nevjernici – razvratnici biti.