Besim Korkut

  • 1 Tā Sīn Mīm.
  • 2 Ovo su ajeti Knjige jasne!
  • 3 Zar ćeš ti sebe uništiti zato što ovi neće da postanu vjernici?
  • 4 Kad bismo htjeli, Mi bismo im s neba jedan znak poslali pred kojim bi oni šije svoje sagnuli.
  • 5 I njima ne dođe nijedna nova opomena od Milostivoga, a da se od nje ne okrenu.
  • 6 Oni poriču – pa, stići će ih sigurno posljedice onoga čemu se izruguju.
  • 7 Zar oni ne vide kako činimo da iz zemlje niče svakovrsno bilje plemenito?
  • 8 To je, doista, dokaz, ali većina njih ne vjeruje,
  • 9 a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv.
  • 10 A kad je Gospodar tvoj Musaa zovnuo: 'Idi narodu koji se prema sebi ogriješio,
  • 11 narodu faraonovu, ne bi li se Allaha pobojao' –
  • 12 on je rekao: 'Gospodaru moj, bojim se da me oni u laž ne utjeraju,
  • 13 da mi ne postane teško u duši i da mi se jezik ne saplete; zato podaj poslanstvo i Harunu,
  • 14 a ja sam njima i odgovoran, pa se plašim da me ne ubiju.'
  • 15 'Neće!' – reče On. 'Idite obojica sa dokazima Našim, Mi ćemo s vama biti i slušati.
  • 16 Otiđite faraonu i recite: 'Mi smo poslanici Gospodara svjetova,
  • 17 dopusti da sinovi Israilovi pođu s nama!''
  • 18 'Zar te među nama nismo gojili dok si dijete bio i zar među nama tolike godine života svoga nisi proveo?' – reče faraon –
  • 19 'i uradio si nedjelo koje si uradio i još si nezahvalnik?'
  • 20 'Ja sam onda ono uradio nehotice' – reče –
  • 21 'a od vas sam pobjegao zato što sam se vas bojao, pa mi je Gospodar moj mudrost darovao i poslanikom me učinio.
  • 22 A dobročinstvo koje mi prebacuješ – da nije to što si sinove Israilove robljem učinio?'
  • 23 'A ko je Gospodar svjetova?' – upita faraon.
  • 24 'Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih, ako vjerujete' – odgovori on.
  • 25 'Čujete li?' – reče onima oko sebe faraon.
  • 26 'Gospodar vaš i Gospodar vaših davnih predaka' – reče Musa.
  • 27 'Poslanik koji vam je poslan uistinu je lud' – reče faraon.
  • 28 'Gospodar istoka i zapada i onoga što je između njih, ako pameti imate' – reče Musa.
  • 29 A faraon reče: 'Ako budeš kao boga nekog drugog osim mene priznavao, sigurno ću te u tamnicu baciti!'
  • 30 'Zar i onda kad ti budem očigledan dokaz donio?' – upita on.
  • 31 'Pa daj ga, ako istinu govoriš!' – reče faraon.
  • 32 I Musa baci štap svoj, kad on – zmija prava,
  • 33 a onda izvadi ruku iz njedara, kad ona, onima koji su gledali – bijela.
  • 34 'Ovaj je zaista vješt čarobnjak' – reče glavešinama oko sebe faraon –
  • 35 'hoće da vas čarolijom svojom iz zemlje vaše izvede. Pa šta savjetujete?'
  • 36 'Ostavi njega i brata njegova!' – rekoše – 'a u gradove pošalji da sakupljaju,
  • 37 sve čarobnjake vješte će ti dovesti.'
  • 38 I čarobnjaci se u određeno vrijeme i označenog dana sabraše,
  • 39 a narodu bî rečeno: 'Hoćete li se iskupiti
  • 40 da budemo uz čarobnjake, ako oni budu pobjednici!'
  • 41 A kad dođoše, čarobnjaci faraona upitaše: 'Da li će nama, doista, pripasti nagrada ako mi budemo pobjednici?'
  • 42 'Hoće' – odgovori on – 'bićete tada sigurno meni najbliži.'
  • 43 Musa im reče: 'Bacite ono što želite baciti!'
  • 44 I oni pobacaše konope svoje i štapove svoje i rekoše: 'Tako nam dostojanstva faraonova, mi ćemo svakako pobijediti!'
  • 45 Zatim Musa baci svoj štap, koji, odjednom, proguta ono što su oni lažno izveli.
  • 46 Čarobnjaci se onda na tle baciše
  • 47 i rekoše: 'Mi vjerujemo u Gospodara svjetova,
  • 48 Gospodara Musaova i Harunova!'
  • 49 'Da povjerujete njemu prije dopuštenja moga!' – viknu faraon. – 'On je vaš učitelj, on vas je čarobnjaštvu naučio – a vi ćete zapamtiti; poodsijecaću vam ruke i noge vaše unakrst i sve ću vas porazapinjati!'
  • 50 'Ništa strašno!' – rekoše oni – 'mi ćemo se Gospodaru svome vratiti.
  • 51 Mi se nadamo da će nam Gospodar naš grijehe naše oprostiti zato što smo prvi vjernici.'
  • 52 I Mi objavismo Musau: 'Kreni noću s robovima Mojim, ali bićete gonjeni.'
  • 53 I faraon posla po gradovima sakupljače:
  • 54 'Ovih je zaista malo
  • 55 i rasrdili su nas,
  • 56 a mi smo svi budni!'
  • 57 I Mi ih izvedosmo iz vrtova i rijeka,
  • 58 iz riznica i dvoraca divnih.
  • 59 Eto tako je bilo, i Mi dadosmo da to naslijede sinovi Israilovi.
  • 60 I oni ih, kad se sunce rađalo, sustigoše.
  • 61 pa kad jedni druge ugledaše, drugovi Musaovi povikaše: 'Samo što nas nisu stigli!'
  • 62 'Neće!' – reče on – 'Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati.'
  • 63 I Mi objavismo Musau: 'Udari štapom svojim po moru!' – i ono se rastavi i svaki bok njegov bijaše kao veliko brdo;
  • 64 i Mi onda tamo one druge približismo –
  • 65 a Musaa i sve one koji bijahu s njim spasismo –
  • 66 i one druge potopismo.
  • 67 To je, zaista, pouka, a većina njih nisu bili vjernici
  • 68 a Gospodar tvoj je, doista, silan i milostiv.
  • 69 I kaži im vijest o Ibrahimu
  • 70 kada je oca svoga i narod svoj upitao: 'Čemu se vi klanjate?'
  • 71 a oni odgovorili: 'Klanjamo se kumirima i povazdan im se molimo',
  • 72 on je rekao: 'Da li vas oni čuju kad se molite,
  • 73 ili, da li vam mogu koristiti ili naškoditi?'
  • 74 'Ne' – odgovoriše – 'ali mi smo upamtili pretke naše kako tako postupaju.'
  • 75 'A da li ste razmišljali' – upita on – 'da su oni kojima se klanjate
  • 76 vi i kojima su se klanjali davni preci vaši,
  • 77 doista, neprijatelji moji? Ali, to nije Gospodar svjetova,
  • 78 koji me je stvorio i na Pravi put uputio,
  • 79 i koji me hrani i poji,
  • 80 i koji me, kad se razbolim, liječi,
  • 81 i koji će mi život oduzeti, i koji će me poslije oživiti,
  • 82 i koji će mi, nadam se, pogreške moje na Sudnjem danu oprostiti!
  • 83 Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me među one koji su dobri
  • 84 i učini da me po lijepom spominju oni što će poslije mene doći,
  • 85 i učini me jednim od onih kojima ćeš džennetske blagodati darovati –
  • 86 i ocu mome oprosti, on je jedan od zalutalih –
  • 87 i ne osramoti me na Dan kad će ljudi oživljeni biti,
  • 88 na Dan kada neće nikakvo blago, a ni sinovi od koristi biti,
  • 89 samo će onaj koji Allahu srca čista dođe spašen biti.'
  • 90 I Džennet će se čestitima približiti,
  • 91 a Džehennem zalutalima ukazati,
  • 92 i reći će im se: 'Gdje su oni kojima ste se klanjali,
  • 93 a niste Allahu; mogu li vam oni pomoći, a mogu li i sebi pomoći?'
  • 94 pa će i oni i onî koji su ih u zabludu doveli u nj biti bačeni,
  • 95 i vojske Iblisove – svi zajedno.
  • 96 I oni će, svađajući se u njemu, govoriti:
  • 97 'Allaha nam, bili smo, doista, u očitoj zabludi
  • 98 kad smo vas s Gospodarom svjetova izjednačavali,
  • 99 a na stranputicu su nas naveli zlikovci,
  • 100 pa nemamo ni zagovornika,
  • 101 ni prisna prijatelja –
  • 102 da nam je samo da se povratimo, pa da postanemo vjernici!'
  • 103 U tome je pouka, ali većina ovih nisu vjernici,
  • 104 a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv.
  • 105 I Nuhov narod je smatrao lažnim poslanike.
  • 106 Kad im brat njihov Nuh reče: 'Kako to da se Allaha ne bojite?
  • 107 Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,
  • 108 zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
  • 109 Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi,
  • 110 zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!' –
  • 111 oni rekoše: 'Kako da te poslušamo, kad te slijede oni koji su najmizerniji?'
  • 112 'Ne znam ja šta su oni radili' – reče on,
  • 113 'svi će pred Gospodarom mojim, da znate, račun polagati,
  • 114 a ja vjernike neću otjerati,
  • 115 ja samo javno opominjem!'
  • 116 'Ako se ne okaniš, o Nuhu!' – rekoše oni – 'bićeš sigurno kamenovan!'
  • 117 'Gospodaru moj' – reče on – 'narod moj me u laž utjeruje,
  • 118 pa Ti meni i njima presudi i mene i vjernike koji su sa mnom spasi!'
  • 119 I Mi smo njega i one koji su bili uz njega u lađi krcatoj spasili,
  • 120 a ostale potopili.
  • 121 To je pouka, ali većina ovih nisu vjernici,
  • 122 a Gospodar tvoj je zaista silan i milostiv.
  • 123 I Ad je smatrao lažnim poslanike.
  • 124 Kad im brat njihov Hud reče: 'Kako to da se Allaha ne bojite?'
  • 125 Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,
  • 126 zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
  • 127 Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.
  • 128 Zašto na svakoj uzvišici palate zidate, druge ismijavajući,
  • 129 i podižete utvrde kao da ćete vječno živjeti,
  • 130 a kad kažnjavate, kažnjavate kao silnici?
  • 131 Bojte se Allaha i meni budite poslušni!
  • 132 Bojte se Onoga koji vam daruje ono što znate:
  • 133 daruje vam stoku i sinove,
  • 134 i bašče i izvore.
  • 135 Ja se, doista, bojim za vas na Velikom danu patnje' –
  • 136 rekoše oni: 'Nama je svejedno savjetovao ti ili ne bio savjetnik,
  • 137 ovako su i narodi davnašnji vjerovali,
  • 138 i mi nećemo biti mučeni.'
  • 139 I oni su ga nastavili u laž utjerivati, pa smo ih Mi uništili. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje,
  • 140 a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv.
  • 141 I Semud je smatrao lažnim poslanike.
  • 142 Kad im brat njihov Salih reče: 'Kako to da se Allaha ne bojite?
  • 143 Ja sa vam, sigurno, poslanik pouzdani
  • 144 zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
  • 145 Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.
  • 146 Zar mislite da ćete ovdje biti ostavljeni sigurni,
  • 147 u vrtovima i među izvorima,
  • 148 u usjevima i među palmama sa plodovima zrelim?
  • 149 Vi u brdima vrlo spretno kuće klešete
  • 150 zato se bojte Allaha i poslušni meni budite
  • 151 i ne slušajte naredbe onih koji u zlu pretjeruju,
  • 152 koji na Zemlji ne zavode red već nered uspostavljaju' –
  • 153 rekoše oni: 'Ti si samo opčinjen;
  • 154 ti si čovjek, kao i mi; zato nam donesi jedno čudo ako je istina to što govoriš!'
  • 155 'Evo, to je kamila' – reče on – 'u određeni dan ona će piti, a u poznati dan vi,
  • 156 i ne učinite joj nikakvo zlo da vas ne bi stigla patnja na Velikom danu!'
  • 157 Ali, oni je zaklaše i potom se pokajaše.
  • 158 I stiže ih kazna. To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje,
  • 159 a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv.
  • 160 I Lutov narod je smatrao lažnim poslanike.
  • 161 Kad im njihov brat Lut reče: 'Kako to da se ne bojite?
  • 162 Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,
  • 163 zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
  • 164 Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.
  • 165 Zašto vi, mimo sav svijet, sa muškarcima općite,
  • 166 a žene svoje, koje je za vas Gospodar vaš stvorio, ostavljate? Vi ste ljudi koji svaku granicu zla prelazite' –
  • 167 rekoše oni: 'Ako se ne okaniš, o Lute, bićeš sigurno prognan.'
  • 168 'Ja se gnušam toga što vi radite!' – reče on;
  • 169 'Gospodaru moj, sačuvaj mene i porodicu moju kazne za ono što oni rade!'
  • 170 I Mi smo sačuvali njega i porodicu njegovu – sve,
  • 171 osim starice koja je ostala sa onima koji su kaznu iskusili,
  • 172 a zatim smo ostale uništili
  • 173 spustivši na njih kišu – a strašne li kiše za one koji su opomenuti bili!
  • 174 To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje,
  • 175 a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv.
  • 176 I stanovnici Ejke su u laž ugonili poslanike.
  • 177 Kad im Šuajb reče: 'Kako to da se ne bojite?
  • 178 Ja sam vam, sigurno, poslanik pouzdani,
  • 179 zato se bojte Allaha i budite poslušni meni!
  • 180 Za ovo od vas ne tražim nikakve nagrade, mene će Gospodar svjetova nagraditi.
  • 181 Pravo mjerite na litru i ne zakidajte
  • 182 a na kantaru ispravnom mjerom mjerite,
  • 183 i ljudima prava njihova ne umanjujte i zlo po Zemlji, nered praveći, ne činite,
  • 184 i Onoga koji je stvorio vas i narode davnašnje bojte se' –
  • 185 rekoše oni: 'Ti si samo opčinjen;
  • 186 i ti si samo čovjek kao i mi; za nas si ti, doista, lažac pravi;
  • 187 zato spusti na nas kaznu s neba, ako istinu govoriš!'
  • 188 'Gospodar moj dobro zna šta vi radite' – reče on.
  • 189 I oni su nastavili da ga u laž utjeruju pa ih je stigla kazna iz oblaka; a to je bila kazna jednog strašnog dana.
  • 190 To je pouka, ali većina ovih neće da vjeruje,
  • 191 a Gospodar tvoj je, zaista, silan i milostiv.
  • 192 I Kur'an je, sigurno, objava Gospodara svjetova;
  • 193 donosi ga povjerljivi Džibril
  • 194 na srce tvoje, da opominješ
  • 195 na jasnom arapskom jeziku;
  • 196 on je spomenut u knjigama poslanika prijašnjih –
  • 197 zar ovima nije dokaz to što za njega znaju učeni ljudi sinova Israilovih?
  • 198 A da ga objavljujemo i nekom nearapu
  • 199 pa da im ga on čita, opet u nj ne bi povjerovali.
  • 200 Eto, tako to Mi u srca grješnika uvodimo,
  • 201 oni u nj neće vjerovati dok ne dožive patnju nesnosnu,
  • 202 koja će im iznenada doći, kad je najmanje budu očekivali,
  • 203 pa će reći: 'Hoće li nam se imalo vremena dati?'
  • 204 Zašto oni kaznu Našu požuruju?!
  • 205 Šta ti misliš, ako im Mi dopuštamo da godinama uživaju,
  • 206 i naposljetku ih snađe ono čime im se prijeti,
  • 207 zar će imati šta od slatkog života koji su provodili?
  • 208 Mi nijedan grad nismo razorili prije nego su im došli oni koji su ih opominjali
  • 209 da bi pouku primili; Mi nismo nepravedni bili.
  • 210 Kur'an ne donose šejtani,
  • 211 nezamislivo je da to oni čine; oni to nisu kadri,
  • 212 oni ga nikako ne mogu prisluškivati.
  • 213 Zato se, mimo Allaha, ne moli drugom bogu – da ne bi bio jedan od onih koji će biti mučeni!
  • 214 I opominji rodbinu svoju najbližu
  • 215 i budi ljubazan prema vjernicima koji te slijede!
  • 216 A ako te ne budu poslušali, ti reci: 'Ja nemam ništa s tim što vi radite.'
  • 217 I pouzdaj se u Silnoga i Milostivoga,
  • 218 koji te vidi kada ustaneš
  • 219 da sa ostalima molitvu obaviš,
  • 220 jer On, doista, sve čuje i sve zna.
  • 221 Hoću li vam kazati kome dolaze šejtani?
  • 222 Oni dolaze svakome lašcu, grješniku,
  • 223 oni prisluškuju – i većinom oni lažu.
  • 224 A zavedeni slijede pjesnike.
  • 225 Zar ne znaš da oni svakom dolinom blude
  • 226 i da govore ono što ne rade,
  • 227 tako ne govore samo oni koji vjeruju i dobra djela čine, i koji često Allaha spominju, i koji uzvraćaju kad ih ismijavaju. A mnogobošci će, sigurno, saznati u kakvu će se muku uvaliti.
Sarajevo
Zora--:--Izlazak--:--
Podne--:--Ikindija--:--
Akšam--:--Jatsija--:--

PRIDRUŹI NAM SE